Piše Samin Radončić urednik “Radio Gusinje” i dopisnik web. stranice Gusinje-info.com 

Gusinje – Puno je projekata koji su pokrenuti, sufinansirani ili finansirani sredstvima (donacijama) nasih iseljenika iz dijaspore. Ukoliko bismo ih sada nabrajali plasim se da bi neke od njih zaboravili a priznacete bio bi to veliki grijeh. Ne grijeh prema uradjenom, vec grijeh prema donatorima. Mnogi ce mozda reci otkud strah od takvog grijeha? Pa zar dobra dijela onih koji su daleko od zavicaja zaista treba zaboraviti, zar njihova ulaganja treba nipodastavati, zar njihovu brigu za zavicaj treba podcjenjivati? Ne nikako vec im se svi zajedno trebamo do neba zahvaliti. A zasto im se zahvaliti? Zato sto su oni svoje zivote organizovali daleko od zavicaja, tamo stvorili porodice, poslove i bogu hvala vecina njih postala uspjesna u svim sferama zivota…I samo ce se odredjeni broj njih vratiti onda kad budu poslednji put diolazili tj. kad vec budu rahmetlije i kad budu dovedeni i spusteni u svoju zemlju zauvjek.

Iako tako daleko (a slobodan sam reci da Gusinjana jos samo nema na marsu, uf mozda grijesim jer se nijesam raspitao) oni nikad ne prestaju misliti sta to treba Gusinju, sta bi to trebalo uraditi, napraviti, popraviti a sve sa ciljem poboljsavanja uslova zivota onima koji su svoju sudbinu vezali za njega. Svi ti projekti imali su svoju svrhu ali se jedan (oprostite ovo je subjektivno misljenje pisca ovih redova) ovoga puta za nase rahmetlije izdvaja. To je projekat uredjenja Islamskog mezarja. Zasto je to tako, pa krenimo redom…

Uredjeno Mezarje u Gusinju

Proteklih nekoliko godina a mozda i decenija Islamsko mezarje u Gusinju vise je licilo na smetliste i deponiju nego na mjesto gdje pocivaju nasi najmiliji. Da zlo bude vece zamislite u njegovoj neposrednoj blizini smjestena je bila i gradska deponija. Da li su ti tadasnji vlastodrsci zaista bili pri zdravoj pameti kad su je tu locirali neznam, ali znam da je to za sve nas bila katastrofa. Da li je moguce da bacamo smece po mezarima najmilijih? Eto moguce je, jer nekako sve sto je na ovom dunjaluku nenormalno za nas je normalno. Upravo zbog toga u pomoc nam je morala priteci niko drugi do nasa dijaspora. Ne treba grijesiti dusu puno napora na izmjestanju deponije i sredjivanju mezarja ulagala su rukovodstva M.Z “2 avgust” kao i Islamska zajednica u Gusinju. Preduzimana su razna sredstva, zvana razna ministarstva, potezane veze na najvisem nivou ali avaj nista od toga. Ne treba ovom prilikom amnestirati ni nas lokalno stanovnistvo (mnogi su i sami tamo bacali smece a sve pod izgovorom “ako mogu oni mogu i ja”,nazalost u tome smo prvi). Kako je stanje postalo nepodnosljivo a pritisak na lokalnu samoupravu rastao tako se nasao anonimni spasilac iz dijaspore (tako je navedenu u izvjestaju opstinskih organa) da svojom donacijom u potpunosti sanira deponiju a opstina da je konacno zatvori. To je svakako bio preduslov da se Islamsko mezarje preuredi. I ko ce drugi do oni-dijaspora. Na jednoj od svojih sjednica U.O “Fondacija Gusinje”iz NY pozvala je sve ljude dobre volje da budu donatori za taj hairli posao. Sakupljanje novca nikad i nije bio problem za nasu dijasporu, veci je problem usaglasiti stavove sa lokalnim predstavnicima. Posto je ovaj posao bio zaista hairli i taj posao zavrsen je u rekordno kratkom roku. Nakon izrade projekta posao je zapocet i prva faza uradjena na

veliko zadovoljstvo svih dobronamjernih ljudi.Sta je sve uradjeno u ovoj prvoj fazi mnogo puta je prezentirano te ja nebi o tome, ali ono sto zelim posebno apostrofirati jeste sljedece :krajem decembra mjeseca prosle godine na ahiret je preselio moj rahmetli babo a na dzenazi su prisustvovali i moja rodbina i moji prijatelji sa svih strana i ono u cemu su svi bili prijatno iznenadjeni jeste sadasnja uredjenost mezarja, kao i njihova velika zahvalnost “Fondaciji Gusinje” iz NY. Rodbini je lako objasniti povezanost nase dijaspore sa zavicajem ali mojim kolegama i prijateljima iz Podgorice, Sarajeva, Peci…to je prosto neobjasnjivo. Zato se slobodno moze reci bez podilazenja bilo kome, – NIKO GUSINJE NEMA TO STO IMAS TI-SVOJU DIJASPORU.

Ako je ovo samo prva faza a prema nasim informacijama slijede jos dvije faze uredjenja onda se moze konstatovati da smo konacno i nasim rahmetlijama vratili dug a nama osvjetlali obraz jer se ne kaze bez razloga “mezarje je ogledalo jednog naroda”.

Zato svima koji su ucestvovali na bilo koji nacin u ovom projektu veliko hvala a svim rahmetlijama nek dragi Allah dz.s podari lijepi dzenet.

Umjesto zakljucka jedna preporuka:drzimo nasu dijasporu ko malo vode na dlan, ne odbijajmo je od Gusinja, ne pravimo se da sve znamo (nazalost

vecina znavanih je napustila Gusinje), ako nista budimo im bar malo zahvalni iako oni to ne traze, oni samo traze nacina da nam pomognu.

Za www.gusinje-info.com

Samin Radoncic